КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНИХ БИОЛОШКИМ АГЕНСИМА

Вмс Гордана Живановић мастер менаџер

Професионалне болести су карактеристични поремећаји физичког, менталног или социјалног понашања који настају као резултат дуготрајног бављења неком професијом.

Професионалне болести изазване биолошким агенсима се јављају у одређеним професионалним групама радника који су изложени биолошким изворима у току рада.

У агенсе биолошке природе чије присуство у радној средини може деловати на раднике спадају: вируси, бактерије, гљиве, протозое, хелминти, артроподи и др.

Ови микроорганизми или њихови фрагменти могу изазвати професионална обољења везана са радом.

Обољење изазвано биолошким агенсима се може прогласити за професионално само ако се:

  • докаже временска и просторна повезаност обољења са извором инфекције који се јавља у току вршења редовног занимања
  • постојање клиничке слике са органским и функционалним оштећењима органа или органских система важних за живот и професију.

Начини настанка професионалних обољења

Постоји неколико начина настанка професионалних обољења изазваних биолошким агенсима:

  1. Контакт са болесним животињама, њиховим лешевима или инфицираним продуктима животињског или биљног порекла (зоонозе код пољопривредних радника, посебно код сточара и ветеринарских стручњака, радници у фабрикама за прераду сточних производа и сировина, љубитељи разних врста животиња и птица и др.).
  2. Рад у условима који доводе до контакта са инфицираним земљиштем, код радника на канализационим мрежама, рудара, месара итд.
  3. Контакт са болесницима од инфективних болести или инфици- раним материјалом: туберкулоза, инфективни хепатитис, сида (код медицинских радника)

Професионална обољења и малигне болести

На листи професионалних болести код нас су најбоље уређене професионалне малигне болести, изазване канцерогеним материјама на радном месту.

У професионална обољења се рачунају и алергијски дерматитиси, бронхијална астма, силикоза плућа, туберкулоза плућа код здравствених радника који раде на одељењима где се лече оболели од ТБЦ као и АИДС и вирусни хепатитис.

Професионалне болести

Болести које се могу признати као професионалне су:

  1. Тропске
  2. Импортоване болести (вирусне, бактериjске, паразитарне),
  3. Антропоонозое,
  4. Вирусни хепатитис, парентералне инфекције вирусом СИДЕ, туберкулоза

Туберкулоза

Туберкулоза је заразна болест бронха и плеуре изазвана бацилом Mycobacterium tuberculosis

(најчешће хумани тип, мада су могући и други сојеви)

bacil 2 bacil

Извор заразе је човек преко својих екскрета, ређе извор могу бити домаће животиње, живина и птице.

Бацил туберкулозе

image

Бацил туберкулозе унешен у плућа ствара запаљенске промене тзв. рани инфилтрат. Један број бацила се разноси лимфотоком до регионалних лимфних жлезда изазивајући запаљенски процес у њима – лимфаденитис и самом лимфотоку – лимфагитис. Место раног инфилтрата и суседне лимфне жлезде у запаљењу са лимфагитисом између њих чине примарни комплекс.

Клиничка слика

Примарна туберкулоза настаје при првом контакту ТБЦ бацила са организмом, при чему се развија примарни комплекс са увећањем регионалних лимфних жлезда.

У односу на тежину клиничке слике може бити:

  • Примарна туберкулоза са примарном каверном
  • Примарна туберкулоза са тешким променама у лимфним жлездама
  • Казеозна пнеумонија и бронхопнеумонија
  • Примарна туберкулоза са хематогеним ширењем(милијарна туберкулоза)
  1. Радиолошки налаз

    pluća

    • Биполарна сенка примарног комплекса
    • Полициклично засенчење услед увећаних лимфних жлезда у медијастинуму
    • Знаци ателектазе плућа
    • Дисеминована милијарна, бронхопнеумонична и пнеумонична огњишта
  2. Позитиван туберкулински тест

    tzberkulinski test
  3. Могућ налаз бацила у спутуму или култури

    sputum

Критеријуми за признавање туберкулозе као професионалног обољења

Да је радник радио на пословима и радним местима на којима је остварен парентерални контакт са бацилом ТБЦ.

Да је потврђена Dg ТБЦ плућа (радиографски докази, доказано присуство бацила туберкулозе и позитивна туберкулинска проба).

Клиничка слика болести проузроковане бацилом резистентним на антитуберкулозне лекове.

Да је ток болести продужен због резистенције на антитубер- кулинску терапију.

Докази да оболела особа у тренутку заснивања радног односа није имала туберкулозну инфекцију.

ОЦЕНА РАДНЕ СПОСОБНОСТИ

У току примарне ТБЦ постоји привремена радна неспособност, која може да траје до годину дана.

По завршеном лечењу дефинитивна радна способност даје се на основу субјективног стања оболелог, степена оштећења плућне функције и захтева на радном месту.

Болесник је најчешће способан скоро за све послове осим за оне који изискују физички напор.

ПРЕВЕНЦИЈА

maska oprema obuca1

Крвнопреносиве инфекције и данас представљају значајан проблем за здравствене раднике

krv

Крвнопреносиве инфекције и данас представљају значајан проблем за здравствене раднике

Сталан, повремен или акциденталан контакт са крвљу и другим

потенцијалним инфективним течностима, могу да доведу до изложености здравствених радника узрочницима заразних болести, а који се могу пренети путем крви.

Међу бројним крвно преносивим микроорганизмима вируси имају далеко највећи значај, а међу њима посебно се истичу вирс хепатитиса б, ц и хив вируси.

profimedia-0041921552 hepatitis b hepatitis c

Акутни вирусни хепатитис је акутна некроза и запаљење јетре које најчешће протиче као блага инфективна болест али се може испољити и као субакутна хепатичка некроза или фулминантни хепатитис са високим леталитетом.

Болест изазивају хепатотропни вируси који се означавају са:

jetra

  • хепатитис А вирус HAv
  • хепатитис B вирус HBv
  • хепатитис C вирус HCv
  • хепатитис D вирус HDv
  • хепатитис E вирус HEv
  • хепатитис G вирус HGv

    Највећем ризику да оболе су изложени лабораторијски и здравствени радници у одељењима за хемодијализу, хирушким, хематолошким, гинеколошким, инфектолошким и стоматолошким одељењима.

    krv 1 krv4

    1. преиктерични стадијум (траје 3-5 дана)
      • Губитак апетита
      • Мучнина
      • Гађење и повраћање
      • Туп бол у епигастријуму
      • Малаксалост
      • Клонулост
      • Главобоља
      • Понекад повишена ТТ, кашаљ и бол у грлу
    2. иктерични стадијум (траје 4-6 недеља)
      • Општи симптоми - јењавају жутило коже и видљивих слузокожа

        oko
      • Урин је тамне боје
      • Светла столица
      • Болови у зглобовима без отока код ХБВ
      • Еритема и уртикарије
      • Хепатомегалија
    3. стадијум рековалесценције - потпуни опоравак
      • Дијагноза се поствља на основу
      • Анамнезе и клиничке слике
      • Епидемиолошке анкете
      • Хематолошке анализе
      • Биохемијске анализе (АЛТ)
      • Серолошке анализе (одређивање HBs антигена)
    4. Прогноза зависи од типа вируса и имунолошке реакције домаћина. У неповољне факторе спадају:
      • Старост болесника
      • Исхрана сиромашна протеинима
      • Алкохолизам, хронична болест јетре
      • Физички замор
      • Операције и трудноће
    • Мировање у постељи 3-4 недеље
    • Адекватна исхрана-редукција животињских масти, доста беланчевина, угљених хидрата и витамина у акутној фази болести
    • Alfa2 интерферон-код хроничног вирусног хепатитиса са делимичним терапијским ефектом
    • Трансплатација јетре код фулминантног облика

    Критеријуми за признавање вирусног хепатитиса као професионалног обољења

    1. Позитивна радна анамнеза - послови и радна места на којима је остварен парентерални контакт са узрочником болести (податак о радном месту на коме се догодила инфекција)
    2. Доказ о контакту оболелог са инфективним материјалом на радном месту (оверен опис послова радног места, просторна и временска повезаност са узрочником, извештај о повреди на раду)
    3. Медицинска документација (клиничка слика ак. вирусног хепатитиса у акутном, субакутном или хроничном стадијуму или стање после прележане болести)
    4. Докази из којих се стиче увид у актуелну епидемиолошку ситуацију
    5. Податак да уназад шест месеци пре почетка болести оболели није примао ињекције, серуме вакцине или трансфузију.

    Потпуно излечење након прележаног ак. вирусног хепатитиса. Потпуна радна неспособност траје 2 месеца од завршетка жутице.

    Првих 4-6 недеља после тога скраћено радно време до 4 сата дневно.

    Већа физичка напрезања нису дозвољена бар 6 месеци после прележане болести.

    Контраиндикован је рад при високим температурама, у зони јонизујућег зрачења као и експозиција хепатотоксичним ноксама бар 12-18 месеци.

    Продужени облик болести, погоршање болести или рецидив болести.

    Радник није способан да обавља послове где ће бити излижен хепатотоксичним ноксама све до потпуног побољшања здрав- ственог стања.

    Постхоспитална билирубинемија

    Трајна неспособност за рад са хепатотоксичним ноксама Перзистентни облик хроничног вирусног хепатитиса

    Нису способни за веће физичко ангажовање и за рад са хепатотропним ноксама

    Активни облик хроничног вирусног хепатитиса

    Неспособност за рад све до потпуне клиничке и биохемијске ремисије болести.

    Нису способни за веће физичко ангажовање и за рад са хепатотропним ноксама.

    У случају рецидива поново су неспособни за било какав посао.

    Коришћење игли, шприцева и заштитних рукавица за једнократну употребу

    222 hepatitis

    Ношење заштитне опреме, стално прање руку после контакта са оболелим и загађеним материјалом

    zarazna-zutica-851 maske

    Забрана пушења и узимања хране за време рада

    Изолација особа које су носиоци антигена у одељењима за хемодијализу

    image image

    image image

    Посебни апарати за хемодијализирање HBV и HBC позитивних болесника

    Тестирање крви добровољних даваоца на HBV и HBC

    Тестирање трудница на HBsAg у трећем триместру

    Профилакса гама глобулином А и B код особа које су биле у блиском контакту са оболелим

    image

    ХИВ је РНК вирус састављен од једра и омотача. У једру су смештени рибонуклеинска киселина и ензим реверзна транскриптаза.

    Сматра се да не представља ризик уколико се нађе у спољашњој средини.

    ХИВ спада међу најосетљивије вирусе. Врло брзо га уништавају сасушивање, повишена температура и уобичајене концентрације дезинфекционих средстава.

    Критеријуми за признавање ХИВ инфекције као професионалног обољења

    Да је радник радио на пословима и радним местима на којима је остварен парентерални контакт са узрочником болести.

    Доказ о контакту са узрочником на радном месту.

    Докази из којих се стиче увид у актуелну епидемиолошку ситуацију.

    Серолошка реакција на АИДС-параметар који подразумева прелазак латентног стања у манифестни облик.

    ОЦЕНА РАДНЕ СПОСОБНОСТИ

    Привремена спреченост за рад у егзацербацијама инфекције постоји до потпуног санирања инфекције и стабилизовања општег стања болесника.

    Оцена трајне радне способности зависи од стадијума болести, стања имунолошког система и врсте посла.

    Особе које су само инфициране вирусом ХИВ-а и оне код којих постоје опортунистичке инфекције, а нису у акутној фази болести, нису способни за послове где би долазиле у контакт са дериватима крви, за послове здравствених радника, рад у кухињама и на местима где се припрема и доставља храна, за послове у вртићима и оне где постоји повећана могућност инфекција.

    У узнапредовалом стадијуму болести оболели нису способни ни за какав посао.

    Превенција ХИВ инфекција у здравственим установама

    Уобичајене опште мере превенције су:

    • Прање руку и ношење заштитне опреме
    • Примена прибора за једнократну употребу (кад год је то могуће)

    epruveta zarazna-zutica-851 vakcina-va

    Дезинфекција и стерилизација инструмената

    image

    Процес стерилизације

    Ster

    ХИВ Ризици

    Највећи ризик од ХИВ-а јавља се након перкутане изложености (убод на иглу, повреда на оштар предмет).

    Овакав ризик је могуће смањити избегавањем ризичних процедура (пр. не враћати заштитник на употрбљену иглу и увођењем у праксу процедура које смањују ризик повређивања).

    Безбедно уклањање отпада.

    Микробиолошка дијагностика, клиничка слика и лечење професионалних обољења су предмет других дисциплина, док је за медицину рада од интереса професионална етиологија и мере превенције.

    Запослени у здравственим установама морају због личне безбедности, али и спречавања ширења биолошких штетности да предузму одговарајуће мере заштите:

    • Неопходно је израдити Акт о процени ризика
    • Описати све процедуре за безбедно узимање, руковање и обраду узорка људског и животињског порекла и ставити на видно место

    У просторијама где постоји ризик од контаминације запослени не би требало да једу и пију

    Запослени треба да имају одговарајућу заштитну одећу и обућу

    Неопходно је осигурати запосленима санитарне уређаје (лавабо, топлу воду туш, купатило) где је могуће прање и дезинфекција руку, лица, очију или целе коже

    Сва неопходна заштитна опрема мора бити смештена на посебном приступачном месту

    Заштитна опрема мора бити исправна, а она за вишекратну употребу очишћена пре и после коришћења

    Радна одећа и заштитна опрема која је евентуално контаминирана биолошким агенсима, мора бити скинута након напуштања контаминиране просторије и одлаже према протоколу (чисти, дезинфикује или баца)

    МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

    за заштиту респиратоног система од биолошких штетности које се шире аеробно

    Обичне хирушке маске за једнократну употребу Трослојне хирушке маске за једнократну употребу “нано” маске које филтрирају 95 и 99 % честица

    Респиратори са филтерима који се могу користити и неколико година

    Изолациони респиратори са позитивним притиском